Kr­zno­kril­ci (tric­ho­pe­re), spa­da­ju u po­ro­di­cu ne­što krup­ni­jih vo­de­nih in­se­ka­ta. Sva­ka od po­je­di­nih vo­da, bi­lo da je to rje­či­ca, ri­je­ka i ili je­ze­ro je spe­ci­fič­na i ima ,,svo­je” mu­ši­ce kao fa­vo­ri­te ko­je se ro­je u raz­li­či­to do­ba lov­ne se­zo­ne. Za­jed­nič­ko im je to što na go­to­vo sva­koj od njih va­žno mje­sto u ri­bljem je­lov­ni­ku za­u­zi­ma­ju upra­vo se­dže­vi - tu­la­ri. Nji­hov zna­čaj sa aspek­ta is­hra­ne pa­strm­ki i li­plje­na je ve­li­ki. Du­go go­di­na ova po­ro­di­ca vo­de­nih in­se­ka­ta ko­ja bro­ji ne­ko­li­ko sto­ti­na vr­sta (mo­žda i hi­lja­da) ni­je bi­la po­zna­ta ši­roj mu­ši­čar­skoj za­jed­ni­ci na pra­vi na­čin. Na­i­me svjet­ska struč­na i na­uč­na i mu­ši­čar­ska li­te­ra­tu­ra mno­go vre­me­na una­zad bi­la je is­klju­či­vo fo­ku­si­ra­na ka jed­no­dnev­ka­ma (mayfly). Sve do po­ja­ve Ga­ri La Fon­te­na iz­u­zet­nog en­to­mo­lo­ga i mu­ši­ča­ra ko­ji je svo­jim upor­nim du­go­go­di­šnjim na­uč­nim ra­dom po­sma­tra­ju­ći cje­lo­kup­ni raz­voj­ni ci­klus ove po­ro­di­ce in­se­ka­ta pod i nad vo­dom do­šao do za­ključ­ka da su ovo ve­o­ma omi­lje­ni in­sek­ti u je­lov­ni­ku ri­ba, a po­seb­no su dra­gi li­plje­nu i pa­strm­ki. Bi­lo u svo­joj raz­voj­noj me­đu­fa­zi od lar­ve, ka­da kre­nu pre­ma po­vr­ši­ni vo­de svje­tlu­ca­ju­ći u me­hu­ri­ći­ma kao pu­pe ili kao for­mi­ra­ni in­sek­ti nad vo­dom. Od­ra­sli in­sek­ti ka­rak­te­ri­še to da ima­ju če­ti­ri raz­dvo­je­na kril­ca ko­je slo­že uz­duž ti­je­la u ob­li­ku na­o­pa­ko okre­nu­tog la­ti­nič­nog slo­va V.
Kr­zno­kril­ci pred­sta­vlja­ju fa­mi­li­ju in­se­ka­ta ko­ji na­se­lja­va­ju go­to­vo sve ti­po­ve vo­da, a na­ziv im po­ti­če iz raz­lo­ga što su im kri­la ob­ra­sla mi­kro­dla­či­ca­ma. Ame­ri­kan­ci ih zo­vu ke­di­si, En­gle­zi ih na­zi­va­ju se­dže­vi, kod Slo­ve­na­ca im je naj­če­šći na­ziv Ša­ši, kod Bo­sa­na­ca u po­zna­ti kao So­vja­ci i Ga­re. Na na­šem pod­ne­blju naj­če­šče su u upo­tre­bi en­gle­ski na­ziv se­dže­vi i bo­san­ski na­zi­vi po­put tu­la­ri ili tu­la­ra­ši.
Nji­ho­va ka­rak­te­ri­sti­ka je da se na vo­di po­ja­vlju­ju u ve­li­kim ko­li­či­na­ma tek pred­ve­če ili čak do po­no­ći. Ka­da to jed­nom do­ži­vi­te ne­će­te br­zo za­bo­ra­vi­ti taj ve­čer­nji cug: isto­vre­me­no za­jed­nič­ko ku­plje­nje in­se­ka­ta od stra­ne ri­ba na vo­de­noj po­vr­ši­ni ili is­pod sa­me po­vr­ši­ne.
U pri­ro­di ima u mno­go raz­li­či­tih bo­ja i ve­li­či­na tu­la­ra. Po­sto­je oni ve­li­či­ne sve­ga ne­ko­li­ko mi­li­me­ta­ra, pa idu do onih por­pi­lič­no ve­li­kih pred­stav­ni­ka ko­ji na­ra­stu pre­ko 3 cm.
Na­kon pa­re­nja, žen­ke ovih vo­de­nih in­se­ka­ta, od­lo­žu ja­ja­šca na vo­de­nu po­vr­ši­nu (ili sa­mom dnu). Iz njih na­kon ne­kog vre­me­na na­sta­ju lar­ve, ko­je gra­de ma­le oval­nu ča­u­re, ko­ri­ste­ći za to raz­ne pri­rod­ne ma­te­ri­ja­le sa dna ri­je­ka i vo­da po­put: pje­ska, gran­či­ce, a ta ,,ku­ći­ca” po­red do­brog skro­vi­šta pred­sta­vlja od­lič­nu mi­mi­kri­ju pro­tiv ra­znih pre­da­to­ra. Na­po­me­nu­će­mo još da u toj ra­noj fa­zi po­sto­je još dvi­je vr­ste lar­vi tu­la­ra Hydropsycha i Rhyac­ho­pi­la, ko­je ne iz­ra­đu­ju svo­je ku­ći­ce, kao ve­ći­na ,,srod­ni­ka”.
Ri­be su ve­o­ma ,,sla­be” na ove za njih sla­sne za­lo­ga­je, za­to su vje­štač­ke kre­a­ci­ja mu­ši­ca ko­je ih imi­ti­ra­ju u ovom sta­di­ju­mu mo­žda i naj­lov­ni­je.
U od­ra­slom sta­di­ju­mu, tu­la­ra ima pu­no raz­li­či­tih vr­sta, ka­ko po bo­ji ta­ko i po ve­li­či­ni, te je po­treb­no ima­ti u svo­jim mu­ši­čar­skim ku­ti­ja­ma ne­ko­li­ko ve­li­či­na u što vi­še osnov­nih bo­ja, kao što su: cr­na, sme­đa, ze­le­na, si­va...
Ono što da­je čar mu­ši­ča­re­nju i što ga iz­dva­ja od osta­lih na­či­na ri­bo­lo­va je upra­vo kre­a­tiv­nost i ve­li­ka po­sve­će­nost ovoj vje­šti­ni. Upra­vo zbog to­ga mi­sti­fi­ka­ci­ja oko (ne)va­žno­sti tu­la­ra je rje­še­na na za­do­volj­stvo ve­li­kog bro­ja mu­ši­ča­ra na sal­mo­ni­de.
Da­nas ku­ti­je sva­kog iole ozbilj­ni­jeg mu­ši­ča­ra kra­se vje­štač­ke kre­a­ci­je se­dže­va svih vr­sta i bo­ja što je uzro­ko­va­lo bi­tan kvan­ti­ta­ti­van i kva­li­ta­ti­van po­mak u raz­vo­ju mu­ši­ča­re­nja.
S.B.Mu­ri­no